Poljski naučnik: Otkrili smo enzim života korona virusa

 

‘Enzim je već poznat nauci, ali bilo je na hiljade ključeva u kombinacijama i mi smo našli taj jedan – zaustavljanje enzima znači smrt virusa’, tvrdi Marcin Drag.
Piše:

Natalia Žaba

Drag smatra da se njegovo otkriće može koristiti na nekoliko načinaEPA – Ilustracija

Zahvaljujući poljsko-nemačkoj saradnji, samo tri meseca nakon izbijanja svetske pandemije naučnici iz Vroclava pronašli su enzim koji je odgovoran za preživljavanje virusa SARS-CoV-2.

“Naši podaci su sigurni 100 odsto. Našli smo slabu tačku virusa. Najbitnije je da svi mogu ovo da koriste odmah”, kaže Marćin Drag, naučnik i profesor na Politehnici u Vroclavu, gradu na jugozapadu Poljske, koji je sa svojim timom obelodanio tu vest na naučnim forumima.

 

Iako nije bilo vremena za tzv. peer review, proces u kojem drugi naučnici iznose mišljenje o radovima kolega kako bi se potvrdila tačnost, Drag nije hteo da čeka, niti da ulazi u procese patentiranja svojih nalaza.

“Naše rezultate smo odmah objavili. Nismo ni hteli da ih patentiramo jer ovo nije vreme za to. Svako može da ih koristi, jer je situacija previše ozbiljna”, kaže Drag, cenjen profesor ne samo u svojoj domovini nego i van nje. Trenutno ostvaruje saradnju sa više od 30 naučnih grupa širom sveta, uključujući i grupu iz Genetecha, američke farmaceutske kompanije, koja se trenutno smatra najnaprednijom na svetu.

Poljsko-njemačka saradnja

No, uspeh ne bi bio moguć bez saradnje sa nemačkim kolegom i vrsnim virusologom Rolfom Hildenfelgom, koji je lično doneo materijal za istraživanje u Vroclav. U naučnom svetu Drag i njegov tim su poznati po tome što su stvorili biblioteku, jedinstvenu na svetu, koja sadrži više od 100 proteolitičkih enzima, koji vrše katalitičke funkcije i nalaze se u svim živim organizmima.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

“Ovo je najnaprednija biblioteka na svetu”, tvrdi Drag. Zajedno sa saradnicima bavi se proteolitičkim enzimima, zapravo proteazama već 15 godina. Naučnik je u Vroclavu stvorio unikatnu biblioteku proteaza i istraživanjima upravo tog tipa podredio je celu laboratoriju lokalnog fakulteta.

“Trenutno imamo više od 100 takvih proteaza, imamo mnogo raznih radova na tu temu i mnoštvo saradnji. Samo ih ja u ovom trenutku imam 30 po celom svetu”, kaže.

Saradnja sa Hildenfelgom, dodaje, zapravo je posebna i odvija se izuzetno dobro već četiri godine.

Odlična mutacija

Drag kaže da se COVID-19, za razliku od virusa koji se širio tokom epidemije 2002, mnogo lakše prenosi.

“Ovo je odlična mutacija. On je naprosto uspeo, ako mogu tako da kažem. Mislim da će ostati sa nama dok ne smislimo vakcinu. Sumnjam da će se sam ugasiti. Vidimo već polako da ga ne ubija ni viša temperatura”, kaže Drag.

“Ovaj enzim je već poznat nauci, ali bilo je na hiljade ključeva u kombinacijama. Mi smo našli taj jedan. Zaustavljanje ovog enzima podrazumeva smrt virusa”, tvrdi naučnik.

Drag smatra da njegovo otkriće može da se koristi na nekoliko načina: kod izrađivanja brzih testova na COVID-19, traženja lekova protiv korona virusa, što će ipak dosta dugo potrajati, te kod istraživanja postojećih lekova za koje se smatra da mogu pomoći u kombinaciji sa drugim lekovima u borbi protiv bolesti COVID-19.

Vakcina tek sljedeće godine

Agata Blosvik, farmaceutkinja i direktorka u firmi Covance, koja ima više od 12 godina iskustva u koordinaciji kliničkih testova i izrade lekova u više od 40 zemalja, kaže da je svako otkriće kod osnovnih istraživanja bitno, ali to još ne podrazumeva brzo pronalaženje leka.

“Osnovna istraživanja su uvek prelomna i bitna, a da li će ovo nama pomoći u pronalaženju leka ne znam. U ovom trenutku (istraživanja u vezi sa bolešću COVID-19) gledam 50 do 60 lekova koji mogu da se kombinuju protiv bolesti COVID-19”, kaže Bloswick.

Potvrđuje da se trenutna istraživanja vode na tri vrste lekova: onim koji imaju sličan mehanizam kao kod lečenja od HIV-a, malarije i SARS-a / MERS-a, onim koji već postoje na tržištu, a za koje se zna da njihov mehanizam delovanja može da pomogne protiv bolesti COVID-19, te na lekovima koji ne napadaju direktno virus, ali mogu da pomognu kod zaustavljanja bolesti, te, naravno, na vakcinama.

“Redosled je sledeći: osnovna istraživanja, istraživanja na životinjama i in vitro i, na kraju, na ljudima, a to traje godinama. Svi istražujemo i svi radimo po 14 sati dnevno, pa čak i više”, kaže Blosvik. Navodi i da vakcine sigurno neće biti pre 2021, a početkom naredne godine mogu se očekivati i prve potvrđene informacije o vakcini.

Kaže i da postoji velika mobilizacija svih kapaciteta, te da se skraćuju i procedure i birokratija. Jedino što ne sme da se krati jeste vreme opservacija pacijenata zbog bezbednosnih razloga.

 

Leave a Comment